MELANIJA I PUTIN PONOVO JAŠU Prva dama SAD je upravo zadala MUŽU DOMAĆI ZADATAK: Kad je teško POŠALJI ŽENU DA REŠI!

Prva dama je repatrijaciju ukrajinske dece iz Rusije dala kao prioritet, dok predsednik Donald Tramp nastoji da okonča rat u Ukrajini koji besni skoro četiri godine.

Još sedmoro ukrajinske dece vraćeno je svojim porodicama iz Rusije, što je dobrodošao znak saradnje između dve zemlje, izjavila je danas prva dama SAD Melanija Tramp, dan pošto je njen suprug rekao da put ka miru ostaje nejasan.

Prva dama je repatrijaciju ukrajinske dece iz Rusije dala kao prioritet, dok predsednik Donald Tramp nastoji da okonča rat u Ukrajini koji besni skoro četiri godine.

U oktobru je objavila da je obezbedila otvorenu liniju komunikacije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da su neka deca vraćena svojim porodicama, najavljujući još povrataka.

Poslednja runda repatrijacija vratila je šest dečaka i jednu devojčicu, saopštila je kancelarija Melanije Tramp.

„Pohvaljujem upornu diplomatiju Rusije i Ukrajine i njihovo vođstvo u naporima da ponovo spoje decu sa njihovim porodicama. Počeli su da grade mostove u opipljivom okruženju saradnje, što je sidro optimizma“, rekla je ona u saopštenju.

Rusija sve negira

Ukrajina optužuje Rusiju da je otela najmanje 19.000 njene dece i prebacila ih u Rusiju ili na teritoriju koju je okupirala Rusija, bez saglasnosti njihovih porodica ili staratelja, od početka rata u februaru 2022. godine.

Rusija redovno negira otmicu ukrajinske dece, tvrdeći da ih umesto toga štiti od borbi. Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje Putina u martu 2023. godine, optužujući ga za ratni zločin ilegalne deportacije stotina dece iz Ukrajine.

POGLEDAJTE I KAKO JE UKRAJINA POVUKLA NAJOPASNIJI POTEZ - REAGOVALI I PUTIN I ERDOGAN

Sunce je u petak zalazilo nad Crnim morem dok je pomorski dron jurio ka naftnom tankeru koji je plovio ka jednoj ruskoj luci.

Dron Sea Baby, razvijen u ukrajinskim bezbednosnim službama, samo nekoliko trenutaka kasnije udario je u trup broda, izazvavši vatrenu kuglu koja je obasjala ružičasto nebo, piše The Wall Street Journal.

Zrnasti snimak - za koji ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da prikazuje napad na tanker povezan sa Rusijom - pruža uvid u sve širu kampanju Kijeva protiv ruske energetske infrastrukture.

Ukrajina sada gađa takozvanu Putinovu "flotu u senci", mrežu brodova koji zvanično ne pripadaju Rusiji, ali se koriste za zaobilaženje sankcija i održavanje prihoda za rat u Ukrajini.

Poslednjih dana Kijev je preuzeo odgovornost za napade dronovima na dva sankcionisana, sa Rusijom povezana tankera kod turske obale u Crnom moru. Ovo je prvi put ove godine da Ukrajina otvoreno priznaje takve udare, a od januara ih je bilo još, navodi WSJ.

Kao odgovor na napade, ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će proširiti napade na ukrajinske luke i brodove koji u njih ulaze.

Putin: Najradikalnija opcija je da se Ukrajina odseče od mora

- Najradikalnija opcija je da se Ukrajina odseče od mora, tada piratstvo uopšte neće biti moguće - poručio je Putin u utorak.

Kijev je prošle nedelje pogodio i veliki naftni terminal na ruskoj obali Crnog mora, kroz koji prolazi više od 1% svetskih pošiljki nafte. Time se pojačava višemesečna ukrajinska kampanja protiv ruskih rafinerija, čiji je cilj da poveća troškove Kremlju za skoro četiri godine dug rat.

Ukrajinski udari na rusku "flotu u senci" dešavaju se tokom intenzivne diplomatske faze: američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof boravio je u utorak u Moskvi radi pregovora o mogućem mirovnom planu. Ti razgovori usledili su nakon sastanka Vitkofa i Kušnera sa ukrajinskim zvaničnicima u nedelju, uz državnog sekretara Marka Rubija.

Iako su najnoviji ukrajinski napadi usmereni direktno u samo središte ruske ekonomije - njenu sposobnost izvoza nafte - uspeh Kijeva na tom planu i dalje je neizvestan, ocenjuje WSJ.

Erdogan: Napadi na komercijalne brodove u Crnom moru su neprihvatljivi

Strategija nosi i diplomatske rizike jer širi ratnu zonu i zadire u morske prostore i imovinu trećih država.

- Rat između Rusije i Ukrajine je očigledno počeo da ugrožava bezbednost plovidbe u Crnom moru. Napadi na brodove u našoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni u petak signaliziraju zabrinjavajuću eskalaciju - rekao je Erdogan u ponedeljak novinarima, a preneo Rojters.

On je istakao da Turska "ne može ni na koji način opravdati ove napade".

- Upućujemo neophodna upozorenja svim relevantnim stranama u vezi sa takvim incidentima - kazao je Erdogan.

Ruska "flota u senci" oslanja se na razuđen sistem nacionalnih registara brodova koji joj omogućava transport sankcionisane nafte pomoću često starijih brodova koji menjaju zastave da bi izbegli međunarodne kazne.

Moskva je ranije odbacivala tvrdnje da koristi takvu flotu i nazvala zapadne sankcije nelegitimnim.

"To je najbolja strategija koju Ukrajina ima"

Rusija se pokazala otpornom na napade na svoju infrastrukturu i izvoznu mrežu, te je uspela da obnovi oštećene rafinerije i obezbedi više brodova kako bi održala protok nafte ka međunarodnim kupcima.

Ipak, ukrajinski napadi povećavaju rizik za ruski izvoz sirove nafte jer poskupljuju osiguranje brodova i postepeno smanjuju prihode koji finansiraju Putinov rat.

Napadi na rafinerije već su naterali Rusiju da sa fronta povuče deo protivvazdušne odbrane i izazvali su nestašice goriva u nekoliko ruskih regiona, čime su posledice rata stigle i do domova običnih građana.

- To je najbolja strategija koju Ukrajina ima; može da udari na ekonomiju i tako izvrši pritisak na Rusiju u pregovorima - kaže Adi Imsirović, predavač energetike na Oksfordu i bivši globalni šef u Gazprom Marketing & Tradingu u Londonu.

Obeležja ukrajinskih operacija

Ukrajinska mornarica i bezbednosna služba SBU koristile su pomenute dronove "Sea Baby" u napadima u petak na dva tankera koja su pod sankcijama jer prevoze rusku naftu, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik. Radi se o dronovima sa eksplozivnim punjenjem.

Tankeri Kairos, dugačak 272 metra, i Virat, dugačak 267 metara, bili su na putu ka ruskoj luci Novorosijsk kada su napadnuti kod turske obale Crnog mora. Oba broda, čija ukupna nosivost omogućava prevoz nafte vredne do 70 miliona dolara, u tom trenutku nisu prevozila naftu.

Plovili su pod gambijskom zastavom i pripadali su netransparentnoj mreži ruskog brodarskog sektora za koji se procenjuje da broji nekoliko stotina plovila, od kojih mnoga imaju upitne bezbednosne zapise. Kairos je pod sankcijama EU i Ujedinjenog Kraljevstva, dok je Virat na crnoj listi SAD-a i EU-a.

Ove godine je došlo do najmanje šest drugih eksplozija na brodovima povezanim sa Rusijom, a incidenti uglavnom nose obeležja ukrajinskih operacija, navode bezbednosni stručnjaci i analitičari pomorske i otvorene obaveštajne zajednice. Kijev nije komentarisao te slučajeve, a poginulih nije bilo.

Ukrajina je razvila snažnu flotu pomorskih i vazdušnih dronova

U odvojenom incidentu, jedan tanker je prošle nedelje kod obale Senegala pretrpeo "četiri spoljašnje eksplozije", izvestila je turska upravljačka kompanija Besiktas Shipping. Brod, koji nije pod sankcijama, ove godine je posetio nekoliko ruskih luka.

Ove nedelje turske vlasti saopštile su da je tanker pod ruskom zastavom, koji je prevozio suncokretovo ulje iz Rusije ka Gruziji, napadnut u Crnom moru, bez navođenja počinioca. Brod nije tražio pomoć, a 13 članova posade je nepovređeno. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da Kijev nema veze sa tim incidentom.

Deo eksplozija, smatraju stručnjaci, mogao bi biti i posledica sudara sa plutajućim pomorskim minama ili akcija drugih aktera.

U jednom slučaju u julu, eksplozija na tankeru Eco Wizard izazvala je curenje amonijaka. Nakon druge eksplozije u junu, na tankeru Vilamoura koji je prevozio milion barela sirove nafte, ukrajinska vojna obaveštajna služba izvestila je o incidentu bez dodatnih komentara.

Ukrajina je razvila snažnu flotu pomorskih i vazdušnih dronova dugog dometa, sposobnih da pogađaju ruske ratne brodove, luke i infrastrukturu duboko u Crnom moru, čime nadoknađuje nedostatak klasične pomorske sile.

Rastu ruski troškovi

Osim što uništava deo plovila, ukrajinski udari povećavaju troškove i logističke izazove za ruski izvoz nafte. Ako plovidba Crnim morem - ključnom izvozno-transportnom linijom za rusku naftu - postane preopasna, Moskva će morati da preusmeri veći deo izvoza ka Baltiku, što bi značajno produžilo i poskupelo put do tržišta.

- Ako Ukrajina pojača napade na tankere flote u senci, mogla bi da uguši jednu od najvažnijih izvoznih ruta ruske nafte - kaže Janis Kluge, stručnjak za Rusiju iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

- To bi moglo smanjiti izvoz i značajno pogoditi ruski budžet.

Samo nekoliko sati nakon napada na tankere Kairos i Virat, ukrajinski dronovi dugog dometa pogodili su i sam Novorosijsk, koji je ujedno i baza ruske Crnomorske flote. Prema ukrajinskom zvaničniku, pogođena je naftna infrastruktura i ruski sistemi protivvazdušne odbrane. Oštećen je i jedan od vezova terminala Kaspijskog naftovoda, čiji su suvlasnici Rusija i Kazahstan, ali i američki giganti Chevron i Exxon Mobil.

Cena brent nafte u ponedeljak je porasla oko 1% zbog zabrinutosti oko mogućeg pada izvoza.

Kazahstansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da napadi na CPC, koji Kazahstan koristi za svoj izvoz nafte, štete bilateralnim odnosima i pozvalo Kijev da zaustavi kampanju. Ukrajina odgovara da napadi nisu usmereni na Kazahstan, već na odbijanje ruske agresije.

Poslednjih nedelja Ukrajina pogađa i rusku rafinerijsku infrastrukturu, uključujući postrojenja u centralnoj Rusiji i na obali Crnog mora. Zbog toga je prerada ruske nafte pala na oko 5 miliona barela dnevno, u odnosu na tipičnih 5,5 miliona za ovo doba godine, prema podacima Kplera.

Rusija poslednjih nedelja žestoko udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu kako bi pred zimu uništila električnu energiju i grejanje, iscrpela protivvazdušnu odbranu i srozala moral stanovništva.

POGLEDAJTE I - "PUTIN TRAMPU PLJUE U LICE"

Vladimir Putin je uništio svaku šansu za mir na mirovnim pregovorima Donalda Trampa i sada NATO mora da se pripremi za dalji sukob, upozorio je stručnjak za spoljnu politiku.

Profesor Entoni Glis, stručnjak za bezbednost sa Univerziteta Bakingem, rekao je da je "ubedljivo najjeziviji" aspekt najnovijih propalih mirovnih pregovora spoznaja da ruski predsednik sada smatra da je u potpunosti spreman za totalni rat.

Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner stigli su u Moskvu na ključne razgovore sa ruskim delegatima o novim zvaničnim predlozima za okončanje već tri godine duge ruske invazije na susednu zemlju. Dočekani su i počašćeni ručkom u luksuznom restoranu u gradu, dok su nekoliko sati čekali sastanak sa Putinom.

"On poručuje da će ostvariti svoje i kraj priče"

Glis je izjavio da je Putin odlučio da nastavi svoj "hibridni rat" sa Zapadom. On je rekao:

"Putin ostaje potpuno uveren da može da nadmudri Trampa sve do pobede nad Ukrajinom.

To je krajnje zabrinjavajuće. Time što je poslao neveštog Vitkofa i svog zeta Džareda Kušnera, Tramp je izveo svoj poslednji pokušaj da ubedi Putina da može dobiti svoj deo Ukrajine i to ako dopusti Trampu da osvoji toliko željenu Nobelovu nagradu za mir. Ali Putin mu, praktično, pljuje u lice. On poručuje da će ostvariti svoje i kraj priče. Znamo da će Tramp biti uvređen, čak i očajan. Šta još može da uradi osim da primora Ukrajinu da se žrtvuje? Na ovaj ili onaj način, ukoliko mi u Evropi ne shvatimo da ne možemo da se oslanjamo na Trampa i da ne smemo postati Putinovi vazali, skliznućemo u širok razmerni konvencionalni rat".

Rusija je pokrenula punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, izazvala međunarodnu krizu i pretila da će zauzeti Kijev u prvim danima rata.

Ukrajina je, uz snažnu podršku evropskih saveznika i SAD, na kraju zaustavila napredovanje Kremlja i uspela da pokrene sopstvenu kontraofanzivu čak zauzevši i mali deo ruske teritorije zauzvrat.

Ali od tada se rat otegao, a linije fronta su se pomerale tokom više od tri godine sukoba, dok obe strane trpe ekonomske gubitke i ljudske žrtve.

Postojala je nada da bi Donald Tramp mogao izvršiti pritisak na Moskvu i Kijev da sednu za pregovarački sto i postignu sporazum o okončanju sukoba, ali te nade su više puta bile osujećene.

POJAVILI SU SE I NAJNOVIJI DETALJI NAKON PETOČASOVNOG RAZGOVORA

Petosatni sastanak Vladimira Putina sa visokom američkom delegacijom u Moskvi o okončanju rata u Ukrajini protekao je u osmesima, srdačnim rukovanjima i dobrom raspoloženju, a ruski predsednik imao je mnogo razloga za to. Ne samo što se susret odvijao u prijateljskoj atmosferi, sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom koji se smatra “Putinovim čovekom” smeštenim tačno prekoputa ruskog lidera – Putin je na sastanak došao sa špilom karata za koji se kladi da će mu doneti sve ono što želi da postigne iz mirovnog sporazuma.

U Moskvi je u sredu održan šesti sastanak Vitkofa sa Putinom u Rusiji, a prvi lični susret ruskog predsednika sa Trampovim timom još od samita na Aljasci u avgustu. Ovo je ujedno bio i prvi put da Džared Kušner, američki biznismen i zet Donalda Trampa, učestvuje u razgovorima sa Putinom. Primetno je bilo tokom susreta da se Putin zadovoljno smeškao, sedeći prekoputa Vitkofa kojeg mnogi smatraju “izdajnikom”, nakon što je u javnost procurio transkript razgovora američkog izaslanika sa Jurijom Ušakovim, pomoćnikom ruskog predsednika, u kojem ga je savetovao kako Putin treba da se dodvori Trampu.

Za dobro raspoloženje Putin je imao mnogo razloga.

Pretnje Evropi

Neposredno pre sastanka, zapretio je Evropi, upozoravajući je da će se suočiti sa brzim porazom ako zarati sa Rusijom i odbacio je evropske kontrapredloge o Ukrajini kao apsolutno neprihvatljive za Rusiju. Putin je rekao da, ukoliko Evropa otpočne rat sa Rusijom, Moskva neće imati "sa kim da pregovara".

- Rusija nema nameru da ratuje sa evropskim zemljama, ali ako Evropa počne rat, Rusija je spremna na to odmah - rekao je .

Sugerisao je da rat u Ukrajini nije “punih razmera” i da Rusija deluje na “hirurški” način, koji se ne bi ponovio u direktnom sukobu sa evropskim silama. Optužio je Evropu da ometa Trampove pokušaje da okonča rat u Ukrajini, iznoseći predloge za koje zna da će biti “potpuno neprihvatljivi” za Moskvu, kako bi potom mogle da optuže Rusiju da ne želi mir.

Takođe je zapretio da će preseći Ukrajini pristup moru kao odgovor na napade dronovima na tankere ruske “flote iz senke” na Crnom moru. Prema “Blumbergu”, Putin je upozorio da bi Rusija mogla da razmotri napad na brodove zemalja koje podržavaju Ukrajinu ako se ne zaustavi porast napada na ruske tankere. Prve moguće kontramere mogle bi da budu proširenje dometa ruskih “napada na lučke objekte i brodove” koji pristaju u ukrajinskim lukama, rekao je Putin.

- Drugo, ako se ovo nastavi, razmotrićemo mogućnost - ne kažem da ćemo to učiniti, ali ćemo razmotriti mogućnost - odmazdnih mera protiv brodova onih zemalja koje pomažu Ukrajini u izvođenju tih piratskih akcija. Najradikalnija opcija je da se Ukrajini u potpunosti preseče pristup moru - rekao je on.

Pokrovsk

Dok je Evropi zapretio neposredno uoči ključnog sastanka u Moskvi, Putin je u nedelju primio vest na koju je čekao više od godinu dana – da su njegove snage konačno preuzele kontrolu nad Pokrovskom u Donjecku, kao i nad Vovčanskom u oblasti Harkova, u okviru napora da stvore bezbednosnu zonu. Putin želi da mirovnim sporazumom dobije čitav region Donbasa, u kojem Rusija kontroliše čitavu Lugansku i 75% Donjecke oblasti.

Načelnik generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov rekao je Putinu da su ruske snage odlučne da nastave sa zauzimanjem šireg područja Donbasa, preneo je Rojters.

Kijev je osporio da je Pokrovsk zauzet, dok nisu potvrdili da je Vovčansk pao u ruske ruke.

Nije važno što je Kijev osporio tu tvrdnju, poenta pažljivo izrežiranog sastanka Putina i njegovog najvišeg vojnog vrha bila je da se svetu pokaže da Rusija pobeđuje u Ukrajini, piše CNN. Kremlj je saopštio da je Putin o pobedi obavešten tokom posete komandnom mestu u nedelju, iako je i do posete i do objave došlo tek u ponedeljak uveče – uoči sastanka sa američkom delegacijom. Kremlj je u ponedeljak posebno naglasio razvoj događaja u Pokrovsku, objavivši snimak na kojem ruski vojnici razvijaju rusku zastavu u centru grada, iako je to područje već neko vreme pod kontrolom Moskve.

Šta je bilo na sastanku u Moskvi

Učesnici su susret ocenili kao “koristan” i “konstruktivan”, ali su istakli da “još nije došlo do kompromisa” i da će se “rad nastaviti”. Na sastanku su razmatrani teritorijalni ustupci i ekonomska saradnja između Rusije i SAD.

- Kompromis još nije pronađen. Neki američki predlozi deluju više ili manje prihvatljivo, mada o njima treba još razgovarati. Neke od formulacija koje su nam ponuđene su prihvatljive. Rad će se nastaviti – rekao je Vitkof, preneo je “NBC njuz”.

- Razgovor je bio veoma koristan, konstruktivan i veoma informativan. Posebno smo razgovarali o teritorijalnim pitanjima, bez kojih ne vidimo rešenje krize - rekao je Ušakov.

Američki plan, prvobitno sastavljen od 28 tačaka, sužen je na 19 nakon razgovora u Ženevi i na Floridi, fokusirajući se prvenstveno na definisanje de fakto granice kao deo potencijalnog primirja. Putin je ranije rekao da bi Trampov predlog mogao da posluži kao osnova za pregovore, iako je signalizirao nespremnost da odustane od dugogodišnjih ruskih zahteva, uključujući kontrolu nad celim regionom Donbasa. SAD su navodno pozvale Ukrajinu da ustupi teritoriju tamo kako bi proces napredovao, što je ustupak opisan kao politički bolan za Kijev.

Iz ukrajinske perspektive, prihvatanje većine ruskih zahteva dovelo bi zemlju u poziciju da doživi i treću invaziju, “nakon 2014. i 2022.”, rekao je “NBC njuzu” analitičar Majkl Horovic, odnoseći se na rusku vojnu podršku separatistima na istoku Ukrajine 2014. i punu invaziju osam godina kasnije.

Šta Putin želi?

Njegovi ciljevi su:

Zauzimanje čitavog Donbasa (Rusija trenutno drži oko jedne petine ili 19% ukrajinske teritorije)

“Demilitarizacija“ Ukrajine koja bi zemlju suštinski ostavila bez odbrane, kao i

Postizanje konačnog mirovnog sporazuma koji bi bio potvrđen u okviru međunarodnog prava.

- Postoje tri stuba o kojima nećemo praviti kompromis. Prvi je teritorija Donbasa. Drugi je ograničenje ukrajinskih oružanih snaga. Treći je priznavanje teritorije od strane Amerike i Evrope - rekao je “NBC njuzu” jedan upućeni ruski zvaničnik, dodajući da je Moskva spremna na fleksibilnost po sporednim pitanjima, poput stotina milijardi dolara zamrznute ruske imovine u Evropi, za koje su Ukrajina i njeni evropski saveznici pozivali da se iskoriste za obnovu razorene ukrajinske privrede.

Bonus video:

(Espreso/Agencije)